Mora se znati o Lazaru Prokiću

-Preuzeto iz Ibarskih novina-

UŠĆE – NEKAD I SAD – piše Ivan Rajović
Još su živa Prokićeva dela

   • Jedan od prvih doseljenika ušća, Lazar P. Prokić, smatrajući da posle smrti o životu čoveka svedoče samo dela, u Ušću, sopstvenim sredstvima i na sopstvenom placu sagradio školu

   Na ušću Studenice u Ibar, u šumovitoj oazi netaknute prirode, smestilo se Ušće. U manastiru Studenici postoji spis u kome se kaže da je 1781. godine manastir kupio vinograd u Ušću od jednog Turčina, što dokazuje da je ušćanska istorija postanka veoma stara.
Broj stanovnika Ušća doskora je bio u stalnom porastu. Pre četrdesetak godina naselje je brojalo 1.200 stanovnika, a danas ih je oko 4.000. Nije reč o porastu nataliteta, već jačanju malih i srednjih preduzeća nakon kraha velikih privrednih sistema. Ušće danas ima izgrađenu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, stanicu policije, ambulantu, poštu, banku, asfaltirane i osvetljene ulice i brojne ugostiteljske objekte. Do 1967. godine Ušće je bilo sedište opštine, a od tada ima status mesne zajednice.

OD ČEČINE DO UŠĆA
Na urbaniji izgled mesta, u vreme kada nisu postojali ni moderni putevi, ni rasveta, a ni telefoni, najviše je uticao ugledni trgovac, mehandžija i ktitor, poslanik u Skupštini Srbije u vreme vlade Nikole P. Pašića, Lazar G. Prokić.
Prokić, rođen u Čečini kod Devića u Ivanjici, u Ušće se doselio 1882. godine. Izgradio je više značajnih objekata, među kojima posebno mesto zauzima prva ušćanska škola, koju je poklonio omladini ovdašnjoj, a koja je i danas u funkciji i veoma dobrom stanju.
Prokićeva unuka, sada osamdeset-šestogodišnja Radmila Stefanović, i praunuk znamenitog ušćanina, Miodrag – Mišo Dugalić, sa neskrivenim ponosom svedoče o životu i delima nadaleko čuvenog pretka.
– Djed Lazar je bio oženjen baba Jelenom, uglednom gospođom iz užičke familije Mićić, sa kojom je izrodio i podigao sinove Miodraga, Veljka, kćerku Zoru, dok je druga kćerka, Juca, umrla u petnaestoj godini. Miodrag je nastavio očevim stopama, ostao je u Ušću i bavio se trgovinom, dok se Veljko otisnuo u Beograd gde je, između dva svetska rata, bio viši finansijski savetnik u Ministarstvu finansija. Kćerka Zora se udala u Kruševac u poznatu porodicu Lazara Ljotića – pripoveda Radmila, sa kojom razgovaramo u kući gde se i mehana nalazila, dok praunuk Mišo pretura po starinskom ormaru tražeći verodostojne dokumente o bitisanju pradedovom.
Lazar je od siromašnih roditelja 1867. godine otišao u Studenicu kod strica, famulusa nadaleko čuvene studeničke škole, kod koga je naučio da čita i piše. Dve godine kasnije, u ortakluku sa jednim trgovcem, u Pridvorici je zakupio mehanu. Nekoliko meseci kasnije, sa istim ortakom, zakupio je novoizgrađenu mehanu u Studenici, u kojoj je radio punih osamanest godina. Zaradivši pristojnu svotu novca, 1883. godine u Ušću je pod jednim krovom podigao veliku kuću i mehanu. Za izgradnju objekta Prokić je prethodno morao da pribavi razne saglasnosti i odobrenja, što govori u prilog činjenici da se i tada u urbanizmu znao red.

POSLANIK I SPISATELj
– Kao uglednog domaćina, meštani sreza Studeničkog 1888. godine Prokića biraju za poslanika. I pored brojnih obaveza koje je imao na poslu, praded Lazar se prihvatio jednog, za njegove uslove, teškog posla – pisanja žitija. Između ostalog, u žitiju stoji njegovo shatanje da čovek posle smrti kao da nije ni postojao. Rodbina ga se seća do godišnjeg pomena, a tada ga zaboravi kao da se ni rađao nije. Da žive – ostaju samo njegova dela – čita Mišo delove žitija pisanog teškom, olovci nesviknutom rukom.
Upravo ovakvo shvatanje života nagnalo je Prokića da nadležnoj vlasti predloži renoviranje mesne sudnice za potrebe škole. Na velikom narodnom zboru predlog je odbijen. Iritiran ovakvim odnosom meštana prema obrazovanju, a shvatajući da bez učenih ljudi nema napretka, Prokić je 1893. počeo da pribavlja saglasnosti nadležnog ministarstva za izgradnju škole sopstvenim sredstvima, na sopstvenom imanju.
– Već 15. juna 1907. godine osveštani su temelji, a 14. oktobra iste godine na velikoj svečanosti osveštana je novosagrađena škola i predata na upravljanje omladini ušćanskoj. Ovaj objekat i danas postoji, u njemu je smeštena mesna zajednica. Povrh toga, Prokić poklanja plac za izgradnju škole u Baljevcu, koja, takođe, i danas postoji. Kada je te iste, 1907. godine, preko puta škole podignuta kafana ,,Planojević”, on se žestoko žalio Ministarstvu prosvete u Beogradu smatrajući da takav objekat ne može da bude u blizini mladih, u blizini dece – kazuje Miodrag – Mišo Dugalić, koji planira da uskoro pokrene i vodenicu potočaru koju je takođe podigao njegov pradeda, tu, nadomak kuće, čije se podrumske prostorije zatvaraju zasunom i ključem pola kilograma teškim.
Inače, pored Prokića, u najstarije porodice u Ušću ubrajaju se još i familije Pandrc, Planojević i Erac.

UJEDINITELJ U VINSKOM BURETU
U svom burnom životu Lazar P. Prokić je imao i tu čast da kralja Aleksandra I Karađorđevića, u vinskom buretu, preveze od Ušća do Kraljeva spasavajući ga tako naoružanih bandi koje su ubijale i pljačkale Ibarskom dolinom, tadašnjim teško prohodnim bespućem. U znak zahvalnosti, Prokić je dobio zahvalnicu, koja i danas postoji sa svim obeležjima kraljevskog dvora. Godine 1886. od kralja Milana Lazar je dobio spomenicu, koju je s ponosom nosio i narodu pokazivao.

3 thoughts on “Mora se znati o Lazaru Prokiću

  1. Сјајно,Лазар Прокић је за поштовање. Његови потомци имају срећу да имају с ким да се поносе.Већ наредних дана почећу са снимањем емисије о Лазару Прокићу, његовом делу, његовим потомцима…и једно питање за ушћане: зар школа није могла да понесе име Лазара Прокића?!

  2. A kako to da unuku Radmilu nije udao za nekog iz gore navedenih starih uscanskih porodica? U to vreme je to bilo normalno, zar ne? Inace super tekst, svaka cast. Skola bi trebalo da nosi ime tog coveka. Veliki covek za vas kraj.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s